Културно-уметничко друштво „Бранко Радичевић” из Беча одржало је свој годишњи концерт, који је овај пут носио назив „Косо моја, косо Бренована”.

Целовечерњи програм, кроз који је водила Јасна Сандић, почео је извођењем песме са Косова и Метохије „Густа ми магла паднала”, а извели су је чланови фолклорног ансамбла, под руководством етномузиколога Зоране Гуја.

Наслов концерта, како је објаснила Сандић, говори о коси, том традиционалном украсу лепоте и поноса сваке жене, истицаном у песми, игри и народним предањима.

Женска коса се одувек неговала и чувала, а од најранијег детињства, мајке су мекане локне својих кћери нежно чешљале и у кике их плеле. Уз девојчице је расла и њихова коса, обично сплетена у чврсте плетенице. Девојке су их украшавале цвећем, шареним тракама, а у неким крајевима и златним дукатима, показујући у колу на слављима статус породице.

Коса је памтила године одрастања, девојачке радости и туге, надања и скривене жеље. Док су је чешљали и уз песму плели вешти прсти младих чобаница, ратарки, вредних преља и ткаља, у дуге власи су уплитани детаљи којима су девојке дискретно поручивале момцима кад су им срца брже закуцала, а образи руменели од стида, спремајући се да оду из родитељског дома, ношене на крилима обећања и љубави. Касније, венци косе расплитали су се на брачним јастуцима натопљеним мирисом босиљка, неме жудње и неизговорених жеља. Расплетене витице виђали су само најближи, кроз године пратећи како се боје сребром, животним искуством и пролазношћу. Али, седа коса зна да старост није крај, него сведочанство и достојанство.

Кроз поезију и песму народну, женска коса је приказивана као ореол чедности и стамености, знак породичног напретка, али и велике несреће. Коса је увек била и до данашањих дана остала симбол свевременске лепоте жене, негована и бренована у складу са временом и обичајима. А Бренована значи лепо одржавана и обликована коса, најчешће сплетена у старинске плетенице, објаснила је она.

Након што су старији играчи песмом отворили концерт, први су наступили најмлађи, такозвани „Пачићи”, које води Бојана Ристић, са три игре – Моравац, Дуње ранке и Ја,брдом, брдом а девојка долом, долом.

Затим је на бину изашао припремни ансамбл са играма из Подгрмеча и играма из Ужица.

Потом се публици представила песмом Јелена Стајић, која је прве кораке научила у дечијем ансамбл, а затим играла у припремном, па извођачком ансамблу, а данас је члан певачке групе коју прати народни оркестар под управом Николе Зарића.

Након музичке нумере публика је имала прилику да ужива у Влашким играма које је извео извођачки ансамбл, кореографију коју је поставила Десанка Деса Ђорђевић.

Она је ту кореографију поставила у Ансамблу „Коло”, а потом и у малобројним аматерским ансамблима, привилегија на коју је „Бранко Радичевић” посебно поносан.

Женска певачка група одушевила је публику сплетом народних песама.

Затим је бројне родитеље обрадовао наступ дечијег ансамбл са Играма из Шумадије, Играма из Горње Нишаве.

Један од врхунаца концерта била је и нова кореографија коју је у репертоар увео уметнички руководилац Борислав Капетановић, а то су Шопксе игре, које су премијерно изведене.

Потом је припремни ансамбл приказао Игре из околине Лесковца.

Такође публика је имала прилику да погледа још једну нову кореографију, а то су Игре из Баната, које је поставио кореограф Велимир Аговски, уз музички аранжман Александра Степића.

И водитељка програма, некадашња председница и дугогодишњи члан „Бранка Радичевића” Јасна Сандић, поред изузетних водитељских квалитета, показала је и да одлично пева извођењем песме „Чије је оно девојче”.

На крају програма КУД „Бранко Радичевић” извео је Игре из Врањског поља, кореографију Дејана Трифуновића.

Пред сам крај програма присутнима се обратио председник 10.бечке општине – Фаворитен Франц Маркус, који је указао на дугогодишњу сарадњу.

Наиме, КУД „Бранко Радичевић” већ четири деценије негује српску културу и традицију у 10.бечкој општини, а од Маркуса добија пуну подршку више од 10 година.

Председница КУД „Бранко Радичевић” Радмила Максимовић, у свом обраћању, захвалила се свима на подршци клубу и истакла да се у игри и песми које је друштво приказало види све.

„Види се и подршка коју имају од управе, родитеља, али и институција града Беча и Србије. Види се наше заједништво, а само тако можемо још боље. Иза нас су 43 године рада, године које нас обавезују да морамо бити још бољи, јачи и поносни на програм који су генерације иза нас градиле”, рекла је она.

Додала је да су играчи од најмлађих до извођачког ансамбла показали висок степен одговорности и љубави према клубу у припреми концерта.