Бечко удружење „А:Култура” организовао је своје традиционално вече „Поезија и гитаре”, које је окупило љубитеље писане речи и музике.

Програм у свечаној сали Магистрата у 15. бечкој општини почео је спонтано и ненајављено – на сцену је изашао Крунослав Багарић који је на акустичној гитари извео уводну мелодију.

Затим је председник друштва „А:Култура” Милорад Самарџија увео присутне у тему причом и песмом „О Васи Ладачком”, Ђорђа Балашевића, легендарном песмом која је послужила као тема и музика за филм.

Уз добродошлицу присутнима поред домаћина обратио се и Немања Јоксимовић, представник Амбасаде Србије у Бечу, који је нагласио да оваква догађајња увелико доприносе богатијој културној сцени у главном граду Аустрије, као и промоцији уметничких и људских вредности.

Поједини најављени учесници, на жалост, нису могли присуствовати вечери због епидемије грипа и огромних гужви на границама, те је неколико њих било принуђено да се врати јер не би стигли на време.

У програму су учествовали Слађана Ивановић, која је читала је стихове из књиге љубавне поезије, „Лумен”, Невена Џаја која је представила стихове из збирке поезије „Робиња туге”.

Самарџија је свирао на гитари и певао веома ретко извођену песму „Ђачки растанак”, Бранка Радичевића, компоновану на стихове чувеног песника.

Збирку оваквих песама, како каже, љубоморно чува од заборава и изводи када је тематски програм и када се за то укаже прилика.

Затим је Никола Гаровников прочитао извод из свог романа „Додир одаје”, те је Боба Мисаљевић на електричној гитари извела мелодију „Да рата не буде”.

Наташа Пајковић прочитала је стихове из збирке песама „Да ли се и то љубав зове”.

Иначе Пајковићева, која се поред писања бави и сликањем, изненадила је организатора Самарџију сликом коју је насликала по мотивима из чувеног ТВ шоу програма и спота Здравка Чолића „Ти си ми у крви”, „Ружо, Рушка”, „Ти можес све” и друге, чији је председник „А:Културе” био коорганизатор, задужен за сценски приказ и кореографије и играо једну од главних улога уз легендарног Чолу и Дорис Драговић.

Милиа Илић прочитала је мотивациону поезију из збирке „Завештање”, Снежана Констатиновић из Руме читала је стихове из збирке песама „У песми си мојој”, а Кристина Тоцаковић Кострешевић стихове из збирке песама „Заветрина”.

Ауторка и гошћа из Београда Мариа Викториа читала је песме из награђене трилогије од 1.000 песама „Ерозија драме”.

Самарџија је свирао је и певао песму „Мила”, чувеног песника и сликара Ђуре Јакшића, коју већ дуго на Скадарлији и др. изводе као староградску, те и песму „Кад нас једном године однесу”, Кемала Монтена.

Програм је завршен песмом „Песникова гитара”, Микија Јевремовића, коју је свирао и певао Самарџија, а завршница је била у стиховима из истоимене песме „Зашто нико сем гитаре За песника нема сузе”.