У славу жена, али пре свега као вечни подсетник да заслужују да буду потпуно равноправне са мушкарцима, поштоване и вредноване, и овај 8. март обележен је у клубу Бечке поете.
Док је на бројним трибинама тог дана указивано на историјску борбу жена за већа права, дугу више од века, док се у изјавама и саопштењима указивало на изазове са којима се даме данас суочавају, а на улицама продавало цвеће као најчешћи поклон, у Бечким поетама су прославили овај дан онако како најбоље умеју – кроз поезију.
Нежна бића
Већ 10. пут заредом, у клубу кроз песме и приче, праћене музиком, исказано је оно што се често заборавља, да су жене, иако јаке и упорне у борби за своја права, ипак она нежнија бића, такозвани слабији пол, која често више показују емоцијама, него што изговарају речима. У уводној речи, као организатор овог дружења, присутне је поздравила председница удружења, Мирел Томаш, питањем, које се готово сваке године изнова понавља – да ли славити Дан жена. “Без сумње, да”, уверена је Томаш.
Побољшати живот
Како је рекла, свако људско достигнуће које побољшава живот, треба обележити и славити, а не само дан када су се пре више од 100 година у Америци побуниле жене које су радиле у текстилној фабрици.
Подсетила је да је недуго после тога, уследила побуна и у Европи, скоро у већини земаља, где су жене тражиле да се њихова права уваже, јер то нису никаква посебна “женска”, већ универзална, људска права на једнакост. “Познато је да и данас у земљама западне Европе мушкарци више зарађују на истом радном месту од жена”, указала је Томашева. Да разбију суморну статистику, чланови удружења, уместници, песници, потрудили су се да подсете на историјат женске борбе, али и да кроз поезију исплету “оду жени”.
Цвет за даме
О историјату Дана жена читала је нова уметница Бечких поета, Нермина Аговић. За њом је “Цвет за даме” извео један џентлмен, Бранислав Флоријановић, а након њега Стана Ракић Докић читала је песме пријатеља – песника, посвећену овом празнику. Своју ауторску песму прочитала је и Јадранка Станојевић, а затим су присутни уживали уз Александра Даниловића и у његовој интерпретацији песме бањалучког писца, Гојка Мандића, из његове 39. књиге. Симпатични Марјан Денков “пренео” је публици, кроз ауторску песму на његову стару тему – “Тражим жену да се оженим”.
Песма о вину
На тему вина, своју песму прочитала је и Гордана Субашић, а ветеран Бечких поета Мијо Ћукурин представио је најлепшу песму о љубави – “чекај ме, ја ћу поново доћи, чекај ме, само ме чекај дуго….” Зорица Митић, ауторка више књига поезије, одабрала је песме о љубави из своје збирке, док је Викторија Јованов, млада и амбициозна девојка у клубу, читала је причу “Пецарош”. Занимљиво вече допунила је Катарина Марковић, причом још занимљивијег наслова – “Баба носи минић”, док је за смех био задужен Николин Иконар, који је публику забавио хумором на рачун, на 8. март потпуно разумљив – мушког рода.
Музичка пратња
За крај поетског путовања, Мирел Томаш је прочитала стихове из своје књиге “Немој никад мислити шта мислим ја”. Како су ноте најбоља пратиља поезији, за потпуни ужитак побринуо се Драган Гаги Михајловић, који је приредио музичку пратњу.
Извор:
