У суботу, 25. новембра 2023, у Инзбруку је у организацији Српске православне омладине Инзбрук (СПОЈИ) у просторијама КУД-а „Острог“ одржано хуманитарно вече „Разговор са Дарком Миличићем“ које је водио Сава Самарџић, водитељ са Телевизије Храм.
Дан је започет обиласком неких од најинтересантнијих места у Инзбруку која имају везе са српским народом. Тако су домаћини из СПОЈИ-а заједно са гостима из Србије и Беча обишли гроб и спомен-плочу Диане Будисављевић, која је током Другог светског рата од геноцида у усташким логорима у НДХ спасила преко 10.000 српске деце. СПОЈИ је 2010. године као један од првих у Аустрији покренуо неколико иницијатива за сећање на њен лик и дело, те је 2020. године један градски вртић преименован у вртић Диане Будисављевић а 2021. године је постављена спомен-плоча на њеној родној кући у самом центру града – за исправан текст на истој СПОЈИ се током скоро целе 2020. године борио и изборио како истина о пореклу спашене деце не би била прећутана. Одмах поред њеног гроба су посетили и гроб Раула Стојисављевића, пионира аустријског ваздухопловства који је изградио први аеродром у Инзбруку. Пореклом је син Србина из Хрватске и једне Тиролке. Обишли су и најстарију ливницу звона на свету – Грасмајер – која датира још из 16. века, а у којој је рађен један део звона за Храм Светог Саве у Београду, као и горе поменута спомен-плоча.
Увече је затим кренуло хуманитарно вече са Дарком Миличићем и Савом Самарџићем у главним улогама. Окупио се значајан број људи из целог Тирола, Беча, Граца, Минхена, али и Србије.
Мр Владимир Влајић, један од оснивача СПОЈИ, поздравио је све присутне међу којима су били супруга Дарка Миличића, Зорана, прота Слободан Радојчић, парох Српске православне црквене општине у Инзбруку, Александар Матић, члан Управних одбора Српског центра у Бечу и Савеза Срба у Аустрији, Небојша Анђелковић и Бранислав Куруца, чланови теквондо репрезентације Србије који су дошли са бронзаном медаљом коју су тог дана освојили на Европском првенству у формама које се одржавало у Инзбруку, Делије Минхен, Борис Рељић, председник КУД-а „Острог“ и њихови чланови, Остоја Попадић, председник КСК „Петар Кочић – Змијање“ и њихови чланови, Сузана Јовић, представница Асоцијације српских студената у Аустрији за Тирол, Игор Ђукић, представник Хуманитарне организаицје „Срби за Србе“ из Граца, и многи други, а посебно радује велики број младих људи који су дошли да чују овај хуманитарни разговор и учине једно хумано дело за угрожене породице на Косову и Метохији и најугроженије случајеве у Тиролу.
Поздравио је и спонзоре ове вечери без којих ово вече не би могло да се одржи а то су: LECKERLAND IMBISS из Инзбрука, A-Z LACKPROFIS из Радфелда, као и ВФМ2-група из Србије.
Владимир Влајић је најавио Саву Самарџића, водитеља Телевизије Храм, званичне телевизије Српске православне цркве, као и Дарка Миличића, нашег прослављеног кошаркаша, бившег репрезентативца Србије, који је на популарном НБА драфту 2003. године био изабран са друге позиције одмах после Леброна Џејмса а испред Кармела Ентонија, Двејна Вејда и других и који је био најмлађи драфт-пик икада са само 17 и по година. Био је и први српски кошаркаш који је освојио НБА шампионат и то 2004. године. Касније предузетник и пољопривредник, али је истакнуто да је најзачајније ипак то што је са својом супругом Зораном основао породицу и што су родитељи два сина и једне ћерке.
Затим је након обраћања Саве Самарџића и Дарка Миличића свим присутним гостима кренуо хуманитарни разговор између њих двојице, који је праћен врло пажљиво. Говорило се о одрастању, спорту, животним искушењима, хуманитарном раду, вери, породици, као и о пољопривреди, а после главног дела разговора гости су постављали врло занимљива питања на која је Дарко Миличић са пуно воље и стрпљења радо одговарао.
„…Господ ми је дао много искушења, а која су ми била на корист и која су имала за циљ да ме промене на боље. Нека преломна тачка био је мој први одлазак на Свету Гору. Тада сам схватио шта је то вера и црквени живот. Схватио сам тада шта је поента живота и којим путем требам да ходим. Хвала драгом Богу што ми је показао да могу да се мењам на боље, није још готово, пут је још дуг… Сматрам да је Господ и преко пољопривреде хтео да ми помогне да се поправљам као човек, јер сам био потпуно полудео, и надам се да је успео у томе. Много тога сам пробао и радио, али све то дође и прође, а црква, вера и Господ су за живота…“ – рекао је између осталог Дарко Миличић током разговора.
Сава Самарџић је као увод на тему о породици прочитао једну поуку Свете Царице Александре Фјодоровне Романове, која је у делу Дарујте љубав рекла: „Не само да срећа мужа зависи од жене, него и развој и раст његовог карактера. Добра жена је благослов неба, најлепши дар мужу, његов анђео и извор безбројних блага. Њен глас је за њега најслађа музика, њен осмех му обасјава дан, њен пољубац је чувар његове вредности, њене руке су балзам за његово здравље и цео његов живот, њена вредноћа је залог његовог благостања, њена стидљивост је његов најбољи економ, њене усне његов најбољи саветник, њене груди најмекши јастук на којем се заборављају све бриге, а њене молитве његов адвокат пред Господом.“
„…Без здраве породице нема ничег. Сва искушења кроз која сам прошао, не би их прошао да нисам имао здраву породицу која ме је подржавала кроз све то. Живимо у тешко доба, у доба неразумевања, нико не жели да трпи и да чека. Многи само окрену леђа и не желе да чекају. Хвала Господу Богу, породица је била велики стуб и ослонац баш и у периоду узрастања у пољопривреди који је био доста болан и мучан. Богу хвала, на крају је све прошло добро. Хвала Му што је и за моју децу створио услове да виде шта је то живот, да није само мед и млеко, и само телефон и разне будалаштине, већ да човек треба да се посвети нечему, без обзира на услове и могућности које има…“
„…Да не замери супруга, али она то зна, Бог је за мене све. Да није Њега не бих имао њу, да није ње не бисмо имали ово троје дечице. Све је везано за Господа. Сви ми имамо разна искушења. Раније сам размишљао када наиђу искушења, као и сви ми, јао па што ја, али сам касније схватио да је све то на корист. Па кад наиђе мало дужи бољи период уплашим се, да ли ме Господ није заборавио…“
„…Не знам шта да кажем, да ли бих волео да моја деца постају професионални спортисти. Волим што се баве спортом, али ако им се неки пут отвори, хвала Богу на томе. Нажалост данас су огромне паре у спорту које кваре човека. Те паре носе велика искушења и притиске, а не носе се сви са тим како треба. Ако не наиђете на одговарајућег тренера који ће вас волети и подржавати, можда се тај пут неће отворити, пашћете у разочарење и нервозу. Када се онда томе додају медији који додају додатни притисак својим критикама и проценама… Да сам ја тада имао духовника који би ме усмеравао, претпостављам да бих и дан данас играо. Имао сам све што је било потребно да играм, али се то временом гасило…“
„…Већина мојих снимака који круже по интернету нису за похвалу. Све су то били моменти слабости и лудила, када нисам имао те темеље духовности да бих себе могао да контролишем. Немам оправдања за те клипове и то су неки од најтежих одговора које покушавам да пронађем кад ме моја деца питају за то…“
Ово су такође делови из разговора које је изнео Дарко а које смо издвојили.
На самом крају је Владимир Влајић у име СПОЈИ-а уручио захвалнице и поклоне Зорани и Дарку Миличићу, Сави Самарџићу и бројним подржаваоцима и пријатељима, који су из далеко и изблиза дошли на хуманитарно вече.
„…Трудимо се да доводимо занимљиве и добре саговорнике. Лично смо ми из СПОЈИ-а вечерас уживали и доста тога научили, а надамо се да сте и сви ви, јер сматрамо да је Дарко вечерас био прави човек на правом месту, човек који је прошао корз разна искушења и невоље, али се увек уздигао и вратио јачи и бољи него пре. Дарко је пре свега добар човек, ка чему сви требамо да тежимо, а ако смо вечерас извукли поуке и ка том циљу учинили бар један прави корак, онда смо већ учинили добру ствар…“ – закључио је Владимир Влајић на самом крају вечери.
СПОЈИ још једном захваљује свима на великом срцу и подршци јер је на овој хуманитарној вечери које је било пуно љубави, емоција и поука на крају сакупљено 1.650 евра за угрожене породице на Косову и Метохији и најугроженије случајеве у Тиролу.
Захваљујемо и следећим медијским пријатељима на најави овог хуманитарног догађаја:
