У причи, Русалка, водена нимфа, жуди за људском љубављу, што симболизује трансгресију и тежњу за нечим што је изван њеног света. Њена одлука да постане човек носи тешке последице, истичући цену коју љубав захтева. Кроз њен пут, представа истражује дилему да ли су љубав и срећа вредне жртвовања властите суштине и идентитета.

На крају, ова прича поставља питање о границама љубави и њеним последицама – колико смо спремни да платимо за љубав и какве жртве нам то може донети. Русалка представља не само љубав, већ и бол, губитак и недостижне идеје о срећи.

Част нам је што имамо права на оригиналан текст који је преведен са руског језика.

Подела:
Русалка/ Надја Вељовић (Други ансамбл)
Принц/ Јован Сељаковић (Први ансамбл)
Русалка/Птица/ Јована Илић (Први ансамбл)
Русалка/ Птица/ Миа Станковић – Бакош (Други ансамбл)
Русалка/Птица/Најада/ Вања Раденковић (Први ансамбл)
Бака/ Леа Радуловић (Други ансамбл)
Вештица/ Александра Миладинов (Први ансамбл)
Принцеза/ Софија Цолић (Други ансамбл)
Краљица/ Мирослава Милосављевић (Први ансамбл)
Ајкула/Краљ/ Кирил Костов (Први ансамбл)

Ауторски тим:
Драматург: Људмила Разумовска
Превод са руског језика: Југославка Миљковиц-Катић
Редитељ: Виолета Вељовић
Асистент режије: Вања Раденковић
Дизајн светла: Дориан Бакош – Додек
Дизајн звука: Наталија Трбојевиц
Сценска шминка: Илда Карановић