Историја кровног савеза у Аустрији почиње крајем шездесетих година са првим удружењима досељеника. „Међународно удружење младих Југословена“ из којег је касније настала „елита“ основано је 1969. године. Чланови удружења у оквиру кровног и покрајинских савеза су тада играли а и дан данас играју важну улогу у српској дијаспори.

Период оснивања, тада југословенских, удружења досељеника почела је почетком 1970-их година. Многи клубови су основани у Бечу и другим покрајинама. Међу најстаријима је „Клуб југословенских радника Јединство“ у Бечу, који и дан данас постоји. Након оснивања „Јединства“, покренуте су и нове иницијативе за оснивање у осталим покрајинама, као што су „Космос“ и „Слога“ у Клостернојбургу, „Јадран“ у Бадену и Санкт Пелтену, са још једним огранком у Бечу под именом „Војводина“.

Удружења која су основана почетком 1970-их година првобитно су се удружила у регионалне савезе или заједнице. Већ 1971. године настао је „Кровни савез југословенских удружења у Бечу“.

Након великог таласа такозваних гастарбајтера 1976. године дошло је до оснивања „Савеза за Беч, Доњу Аустрију и Градишку (Бургенланд)“, који је био претходник кровног савеза на аустријском нивоу. Он је основан 1978. године у Линцу и од тада до данас функционише под именом „Савез Срба у Аустрији“.

У години 1972. настала је прва југословенска фудбалска лига у Бечу. Названа је као фудбалска лига „Лига клуба Јединство“, мада је у кратком року дошло до самоорганизовања те је преименована у „Југословенска фудбалска лига“. Непосредно после настанка фудбалске лиге, почело је формирање многих фудбалских екипа. Због пораста броја миграната у клубовима, 1975. године дошло је до осамосталења делова који су били део „Јединством“. Основан је „Југословенски спортско-културни савез“, који се одвојио од клуба „Јединство“.

Као велики и важан мотив за оснивање и самоорганизацију југословенског фудбалског клуба, било је ограничење страних држављана у аустријским фудбалским клубовима, које је важило у тадашњем аустријском аматерском фудбалу. Било је дозвољено само два страна држављана по тиму. „Југословенска фудбалска лига“ је тежила да буде укључена у Аустријски фудбалски савез, али овај циљ није остварен.

У оквиру удружења досељеника, жене су се такође организовале у сопствене екипе, те су основале спортску секцију за куглање, мада им је примарна улога била у фолклорним секцијама где су радиле као инструктори, као и у настави матерњег језика.

Променом социјалног састава југословенских досељеника током седамдесетих година прошлог века дошло је до додатне понуде у удружењима. Досељавање осталих чланова породице подстицало је нове структуре, пре свега у односу на младе који су припадали другој генерацији. Све активности биле су усмерене на перспективу повратка и јачање веза са земљом порекла. Пре него што је настала билатерална сарадња између Аустрије и СФР Југославије у удружењу „Јединство“ започело је организовање наставе на матерњем језику за југословенску децу. Након ступања билатералне сарадње и договора са СФР Југославијом, постигнут је жељени напредак, тако да је у школској години 1975/76. остварен први допунски наставни час на матерњем језику у Бечу, Горњој Аустрији и Салцбургу.

У 1974. години запослени југословенски радници основали су југословенско-аустријску експертску комисију. У овој комисији су се саветовали аустријски и југословенски школски стручњаци о политичким школско-образовним мерама. Још увек није била најважнија интеграција у Аустрији, већ су се мере фокусирале на реинтеграцију у земљу порекла, јер се у том тренутку и даље тежило каснијем повратку у матицу.

Главни циљ допунске наставе матерњег језика била је тежња према традиционалним садржајима – „чување културне повезаности са матичном земљом и неговање матерњег језика“. За допунску наставу, изаслани су наставници из матичне земље. Ово образовно особље обично је остајало у Аустрији четири или осам година. Њихов радни обим проширивао се и изван наставе, у оквиру удружења. Године 1991. дошло је до прекида билатералне сарадње, а наставници који су били изаслани постали су досељеници са сталним боравком у Аустрији.

Српска удружења у Аустрији су организована на покрајинском нивоу, те у свакој покрајини постоји једна кровна заједница или савез. Те кровне покрајинске заједнице или савези су део „Савеза Срба у Аустрији“, који је кровни савез српских удружења и Срба у Аустрији. Кровни савези у појединим покрајинама су организовани у покрајинске заједнице од 1978. године. „Савез Срба у Аустрији“ координише заједничке догађаје и пројекте са кровним заједницама из различитих покрајина.

Свака покрајина (осим Бургенланда) има своју кровни заједницу, која је надлежна за удружења и српски народ у тој одређеној покрајини. У свакој покрајини удружења редовно организују своје догађаје. Кровна заједница сваке покрајине представља та удружења ка јавности и захтева финансирање пројеката од различитих институција. Ови пројекти су интегративни и односе се на различите теме од интереса, који се објављују од стране институција или носиоца пројеката. Управљање пројектима преко кровног савеза у Аустрији обавља се за пројекте како у Аустрији тако и у Србији и региону.

„Савез Срба у Аустрији“ од свог постојања организује три велика догађаја годишње, који су подељени на различите теме. Постоји културно-уметнички догађај „Смотра фолклора“, спортски догађај „Радничке спортске игре“ које су касније преименоване у „Видовдански спортски сусрети“, као и културно-образовно такмичење „Квиз знања и ревија културе“.